Nizak dijastolni pritisak — šta je i zašto nastaje
Nizak dijastolni pritisak često nastaje zbog lekova, starenja ili opšte hipotenzije. Dijastolni pritisak može biti snižen usled alfa-blokatora koji više spuštaju dijastolni pritisak nego sistolni, ili zbog ukočenih arterija kod starijih osoba. Ako je dijastolni pritisak nizak bez upotrebe lekova, neophodno je češće kontrolisanje i praćenje.
Uzroci i faktori rizika
Uzroci niskog dijastolnog pritiska uključuju prekomerno lečenje antihipertenzivima, druge lekove (diuretici, lekovi za Parkinsonovu bolest, antidepresivi, lekovi za erektilnu disfunkciju), srčane bolesti, dehidraciju, nervno posredovanu hipotenziju, naglo ustajanje, dijabetes, anemiju, alkohol i gubitak krvi. Lečenje zavisi od uzroka i može uključivati prilagođavanje terapije.
Simptomi i komplikacije
Simptomi niskog dijastolnog pritiska su umor, vrtoglavica, padovi, bol u grudima i znaci srčane slabosti kao što su otežano disanje i oticanje stopala. Teška hipotenzija može izazvati gubitak svesti i povećati rizik od povreda. Nizak dijastolni pritisak povezan je i sa rizikom od oštećenja srca.
Prevencija i lečenje
Prevencija niskog dijastolnog pritiska obuhvata prilagođavanje lekova, nadoknadu tečnosti, kontrolu telesne težine, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i umereni unos soli (oko 1.500–2.300 mg dnevno). Cilj lečenja je održati dijastolni pritisak između 60 i 90 mm Hg i sprečiti prekomerno snižavanje krvnog pritiska.
