Šta je nizak krvni pritisak i kada postaje opasan

Nizak krvni pritisak, ili hipotenzija, definiše se vrednostima ispod 90/60 mmHg i može biti bez simptoma, ali i opasan ako pad bude nagao. Nizak krvni pritisak može da ometa dotok krvi bogate kiseonikom u vitalne organe.

- Krvni pritisak je suštinski deo normalne fiziologije tela. On odražava sposobnost slanja krvi bogate kiseonikom u vitalne organe posebno u mozak - kaže dr Džefri Kurson, specijalista za srčani ritam: - Normalan krvni pritisak je 120/80 mmHg. Gornji broj je sistolni pritisak. To je količina pritiska u arterijama kada srce kontrahuje. Donji broj je dijastolni pritisak i on predstavlja pritisak u arterijama kada se srce opušta. Bilo koji broj ispod 90/60 mmHg smatra se niskim protiskom.

- Nagli pad krvnog pritiska od samo 20 mmHg je dovoljan da osoba izgubi svest. Drugim rečima, ako imate hronično visok krvni pritisak, nagli pad na "zdrav" nivo može da se smatra hipotenzivnom krizom. Iz tog razloga, najbolje je fokusirati se na vrstu i težinu simptoma koje osoba doživljava, a ne na određeni broj na tonometru za krvni pritisak.

Prva pomoć i simptomi

Ako se oseća vrtoglavica ili predvesti nesvestica, sedite ili legnite i podignite noge. Povećanje unosa tečnosti i stiskanje pesnice ili loptice može pomoći. Simptomi opasnog pada pritiska uključuju hladnu, lepljivu kožu, ubrzan slab puls, plavilo, mučninu, obilno znojenje ili gubitak svesti.

Uzroci i preporuke

- Prema istraživanju objavljenom u Journal of Hypertension (2023), nedovoljna hidratacija i nedostatak elektrolita ključni su faktori koji doprinose nižem pritisku. Istraživanje sprovedeno na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2022. godine ukazuje na povezanost između nižeg krvnog pritiska i nedostatka vitamina B12 i folne kiseline. Ovi nedostaci mogu da utiču na funkciju nervnog sistema i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca - navodi dr Radinka Pekić.

Preporuke za hipotenziju: piti više vode, umereno povećati unos soli uz konsultaciju lekara, jesti hranu bogatu vitaminom B12 i folnom kiselinom, jesti manje, češće obroke, ustajati polako, nositi kompresione čarape i umereno vežbati. Ako se javlja iznenadna teška hipotenzija ili alarmantni simptomi, obratiti se hitnoj pomoći.