Šta su noćni terori
Noćni terori su parasomnija koja se javlja tokom najdubljeg NREM sna i razlikuju se od noćnih mora. Noćni terori karakterišu iznenadna buđenja sa intenzivnim strahom, dezorijentacijom i ponekad vrištanjem, dok osoba ostaje u snu. Noćni terori mogu biti praćeni mesečarenjem i drugim poremećajima spavanja.
Lekovi koji mogu izazvati noćne terore
Različiti lekovi dovode do poremećaja sna i noćnih terora. SSRI antidepresivi kao fluoksetin, sertralin, escitalopram, citalopram i paroksetin često dovode do promena sna. SNRI i drugi antidepresivi poput duloksetina, venlafaksina, bupropiona i mirtazapina takođe mogu izazvati živopisne snove. Triciklični antidepresivi (imipramin, amitriptilin, doksepin, nortriptilin) utiču na serotonin, acetilholin i histamin i mogu narušiti san. Beta blokatori (propranolol, karvedilol, metoprolol, bisoprolol, nebivolol) smanjuju melatonin i povezuju se sa noćnim morama. Agonisti dopamina i neki antihistaminici takođe mogu izazvati parasomnije. Lekovi za spavanje koji menjaju arhitekturu sna mogu povećati rizik od noćnih terora.
Faktori rizika i mehanizmi
Stres, anksioznost, nedostatak sna, iscrpljenost i prekomerna dnevna pospanost povećavaju verovatnoću noćnih terora. Poremećaji spavanja poput opstruktivne apneje, sindroma nemirnih nogu, narkolepsije, noćne epilepsije i disocijativnih poremećaja takođe doprinose. Mehanizam uključuje promene neurotransmitera (serotonin, noradrenalin, dopamin, acetilholin, histamin) i narušavanje REM/NREM arhitekture sna.
Kada potražiti pomoć
Ako lekovi izazivaju živopisne snove, noćne terore ili pogoršanje mentalnog zdravlja, treba se konsultovati sa lekarom ili farmaceutom. Specijalista za spavanje može predložiti dnevnik spavanja, zamenu leka ili prilagođavanje terapije. Dobra higijena spavanja može dugoročno poboljšati kvalitet sna i smanjiti epizode noćnih terora.
