Osveta kao zavisnost i uticaj na mozak
Psihijatar Džejms Kimel sa Univerziteta Jejl objašnjava da osveta deluje poput „jeftinog uzbuđenja“ — kratko traje, ali lako zarobi um i tijelo u začaranom krugu bola i zadovoljstva. Umesto da ukloni bol, osveta ga produbljuje, dok opraštanje po njegovim istraživanjima smiruje moždane centre povezane sa bolom i donosi pravo olakšanje.
Iz ličnog iskustva Kimel potvrđuje da zavisnost od osvete zaista postoji. - "U poslednjem trenutku, imao sam delić sekunde uvida. Ako bih to uradio, morao bih do kraja života da se identifikujem kao ubica, a to nije bio identitet koji sam mogao da prihvatim" — taj trenutak prekinuo je „čar osvete“.
Decenije snimanja funkcionalnom magnetnom rezonancom pokazuju isti obrazac: maštanje o osveti aktivira centre nagrade i poplavljuje ih dopaminom, isto kao kod kockanja ili pušenja. - "Kada ljudi gaje osećaj nepravde, bez obzira koliko on bio opravdan, to je vrlo stvaran bol. A vaš mozak zaista, zaista ne želi bol i zato odmah pokušava da ga uravnoteži zadovoljstvom" — objašnjava Kimel. "To nas tera da idemo dalje, da još više maštamo o osveti, ili da preduzmemo konkretan čin, samo da bismo ponovo osetili taj ‘udar’ zadovoljstva".
Danas društvene mreže i njihovi algoritmi pojačavaju žudnju za osvetom, podstičući sukobe i instant zadovoljstvo. Kimel tvrdi da postoji izlaz: terapija i opraštanje. "opraštanje je svojevrsna čudesna droga", kaže on, a pomisao na prekid ciklusa često donosi trenutno olakšanje. Njegov cilj je da prekine destruktivan "'sistem nepravde'" i pomogne ljudima da prekinu zavisnost od osvete.
