Šta je joga i od čega se sastoji?
Joga potiče iz drevne Indije i predstavlja praksu koja povezuje telo, um i dušu kroz fizičke položaje (asane), vežbe disanja (pranajama) i relaksaciju. Reč joga izvedena je od sanskritske reči "yuj", što znači "sjediniti". Ova praksa nas uči da uskladimo telo i um, dah i pokret, što donosi unutrašnji balans i promene iznutra, naglašava sertifikovana instruktorka joge Zorka Ristić.
Različiti stilovi joge
Joga nudi mnoge stilove, od nežnijih poput Hathe ili Jin joge, do dinamičnijih kao što su Vinjasa ili Aštanga. Nema najboljeg stila jer zavisi od vašeg trenutnog raspoloženja i ciljeva. Praksa joge pruža upravo ono što vam je potrebno u datom trenutku.
Kome je joga namenjena i kako se vežba?
Joga je za svakoga – nije potrebna fleksibilnost, mladost ili vrhunska forma, već samo odlučnost da posvetite pažnju sebi. Svaki položaj može se prilagoditi telu, a joga se praktikuje sa pažnjom i poštovanjem sopstvenih granica. Za ovu vežbu potrebna je samo prostirka i spremnost da budete prisutni, slušate disanje i razvijate svesnost.
Optimalno vreme i trajanje vežbanja
Najbolje vreme za vežbanje joge je ono koje vam najviše odgovara. Čak 10 do 20 minuta dnevno dovoljno je da se osete koristi ove prakse. Neki preferiraju jutro za energiju i dobar početak dana, dok drugi praktikuju jogu uveče radi opuštanja pre spavanja.
Efekti i zdravstvene prednosti joge
Benefiti joge mogu se osetiti već posle prvog časa, dok su dublje promene vidljive nakon nekoliko meseci redovne prakse. Joga smanjuje krvni pritisak, poboljšava metabolizam, reguliše nivo šećera u krvi i balansira hormone, naročito snižavajući kortizol, hormon stresa. Ova praksa stimuliše prirodne procese isceljenja i utiče pozitivno na autonomni nervni sistem, čime značajno doprinosi zdravlju i psihičkoj dobrobiti.
