Zašto je spavanje važno
San i kvalitet sna su osnovni stubovi zdravlja, ne samo svakodnevna navika. Spavanje je fiziološki proces neophodan za oporavak organizma i pravilno funkcionisanje mozga. Loš san može ubrzati starenje mozga i narušiti neuroplastičnost, zato je kvalitet sna od ključne važnosti za dugoročno zdravlje.
- Zapravo, spavanje doprinosi tome da naš organizam dobije dovoljnu količinu oporavka i one reparacije koju tokom dana akumuliramo u pogledu metabolizma, umora i nedostatka energije - objasnio je neurofiziolog.
Koliko sna je dovoljno
Samo mali procenat ljudi pripada genetski određenim kratkospavačima kojima je dovoljno tri do četiri sata sna. Većini populacije potrebno je šest do osam sati sna. Količina sna i kvalitet sna su individualni, ali za većinu ljudi su te vrednosti slične i važne za energetsku ravnotežu.
Šta je hronotip i koje vrste postoje
Hronotip je biološki ritam koji određuje kad smo najproduktivniji i kad nam je potreban san. Najčešći hronotipovi su medved, vuk, lav i delfin. Hronotip medved prati prirodne cikluse dana i noći, vuk je noćni tip sklon kasnijem buđenju, lavovi postižu maksimum ujutru, dok delfini često imaju površan i neujednačen san.
- Njima treba više vremena da se uspavaju i lako se bude, imaju površan san i, naravno, to može da bude zdravstveni problem ukoliko je hronično i dugo traje. Zato za njih imamo posebne strategije kako da poboljšaju kvalitet spavanja - napomenuo je dr Hrnčić.
Promenljivost hronotipa i kvalitet sna
Hronotip je delimično genetski, ali se menja tokom života i pod uticajem navika i starosti. Kvalitet sna nije određen samo dužinom sna: važni su dubina sna, N3 stadijumi, prekidi i efikasnost sna. Cirkadijalni ritam i hormoni poput melatonina igraju ključnu ulogu u regulaciji sna.
- Drugi parametar je dubina spavanja, odnosno u kom procentu dostižemo takozvane N3 stadijume spavanja. Zatim, koliko je iscepkano spavanje, to jest da li postoje period razbuđivanja u toku noći. Kolika je latenca uspavljivanja, kolika je takozvana efikasnost spavanja, odnosno koliki procenat vremena spavate u odnosu na vreme koje provedete u krevetu - objasnio je dr Dragan Hrnčić.
- Mnogi od nas imaju jako loše navike u pogledu spavanja i nekako uvek sve životne potrebe stavljamo kao prioritet. Ako treba nešto da uradimo, skratićemo spavanje. Te loše navike možemo i moramo da popravimo, i naravno da ćemo već nakon nekoliko dana osetiti poboljšanje, kao što i posle neprospavane noći osećamo problem u funkcionisanju -napomenuo je dr Hrnčić.
- Uvreženo je mišljenje da su tinejdžeri malo lenji ujutru i tako dalje. Međutim, to nije tačno zato što njihov biološki ritam tada nameće da oni kasno odlaze na spavanje i da kasno i ustaju. To se vidi i vikendom kada im omogućite da spavaju koliko žele, oni će zaspati oko jedan, dva posle ponoći ili kasnije i probuditi oko 9 ili kasnije - objasnio je dr Hrnčić i dodao: - Kada je radni dan, kada je školski dan u pitanju, onda oni forsirano moraju da ustanu ranije. Onda je problem što dobiju manju količinu spavanja i zato imamo utisak da su ujutru lenji.
- Zato je najbolje uhvatiti taj melatonin pre ponoći, odnosno u skladu sa cirkadijalnim ritmom unutar 24 sata - rekao je doktor.
