Uvod u porast astme i alergija
Porast astme i alergijskih stanja u poslednjim godinama rezultat je ne samo faktora rizika, već i unapređenih dijagnostičkih metoda i mogućnosti lečenja. U ovoj analizi, objašnjavamo ključne informacije o astmi, simptomima koje ne smete prevideti, kao i merama koje treba preduzeti u slučaju teškog napada.
Aeropolitika i uzroci astme
Dr Marijana Milić skreće pažnju na značajne uzroke astme, među kojima su genetske predispozicije i alergijske reakcije, kao i aerozagađenje. Iako aerozagađenje postoji odavno, ranije se odnosilo na upotrebu organskih goriva kao što su drvo i ugalj. Današnje aerozagađenje poprima oblike zbog industrije, intenzivnog saobraćaja i neadekvatnih vozila.
U poslednje vreme, beleži se i nagli porast raznih alergijskih bolesti, uključujući urtikarije, dermatitise i alergijski rinitis, kao i stanja koja mogu pogoršati astmu, poput hroničnih sinuzitisa i gastritisa.
Statistika i pregled pacijenata
U Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu, dnevno se ispita oko 400 pacijenata, pri čemu značajan deo čine oni sa alergijskim manifestacijama, uključujući alergijski rinitis i astmu.
Kontrola astme kroz saradnju
Mnogi stručnjaci smatraju da astma može biti pod kontrolom uz dobru saradnju između pacijenata i lekara. Dr Milić naglašava da, iako astma može biti blaga, njena pogoršanja mogu biti ozbiljna, često nalik pogoršanjima kod teških astmatičara, a neretko zahtevaju hospitalizaciju. Da bi se astma kontrolisala, neophodna je pravilna terapija i prihvatanje bolesti.
Pacijenti sa astmom moraju izbegavati pušenje, izlaganje dimu, kao i kontakte sa alergenima, posebno ako su alergični. Na primer, oni koji su osetljivi na polen, trebali bi otvarati prozore rano ujutro, kada je koncentracija polena najmanja. Svaka osoba s astmom treba da upozna svoju bolest i da se vrati lekaru radi pravovremene terapije.
Kada se astma javlja?
Astma se može manifestovati u različitim fazama života, a obično se razvija u detinjstvu. Osobe koje nisu imale kliničke simptome u ranom uzrastu često mogu doživeti hiperreaktivnost bronhija, što znači da dišni putevi postaju skloni sužavanju pod uticajem različitih faktora poput pušenja, aerozagađenja ili alergija. U kasnijim godinama, nagomilani uzročni faktori mogu dovesti do razvoja astme, naglašava dr Milić.
