Porast prijema i mlađi pacijenti
Broj pregleda i prijema na Kliniku za neurologiju je u zadnjih nekoliko nedelja značajno porastao, a odeljenja su skoro popunjena. Moždani udar je čest razlog prijema i čini oko 30% pacijenata na neurologiji. Zabrinjavajući je trend da su sve češći pacijenti mlađe životne dobi sa moždanim udarom.
- Recimo, prošlog petka smo imali rekordan broj pregleda u neurološkoj prijemnoj ambulanti u Urgentnom centru.
Najmlađi pacijenti i uzroci
Ateroskleroza je i dalje najčešći uzrok šloga, zbog začepljenja ili, ređe, pucanja krvnih sudova i krvarenja u moždano tkivo. Rizik se povećava kod povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, povišenih masti u krvi, gojaznosti, pušenja i pojačane konzumacije alkohola.
- Trenutno na Klinici za neurologiju, na Odeljenju za bolesti krvnih sudova mozga, najmlađi pacijent sa moždanim udarom ima samo 21 godinu. Jasno je da su faktori rizika za aterosklerozu najčešći razlog za šlog, odnosno, moždani udar, koji je nastao kao posledica pre svega zapušenja, ređe i pucanja krvnih sudova, odnosno krvarenje u moždano tkivo - kaže profesor dr Milija Mijajlović.
- Ne treba da zaboravimo i kardiološke bolesti, a pre svega mislim na neke tipove srčanih aritmija koje mogu da budu razlog za moždani udar - napominje profesor.
Kako vrućine utiču
Visoke temperature mogu da izazovu oscilacije krvnog pritiska. I povišen i sniženi krvni pritisak mogu biti okidači za moždani udar, naročito kod osoba sa suženjima krvnih sudova poput karotidnih arterija.
- Ne treba zaboraviti da pored povišenog krvnog pritisak, već i snižene vrednosti krvnog pritiska, što se naravno dešava kad su veće spoljašnje temperature, može da kod nekih osoba bude faktor rizika za moždani udar, pre svega mislim na osobe koje imaju značajne stenoze krvnih sudova na prvom mestu karotidnih arterija - pojašnjava profesor dr Milija Mijajlović.
Simptomi i hitna reakcija
Naglo nastali simptomi treba odmah da zabrinu jer su ključni za ishod lečenja.
- Definicija moždanog udara je naglo nastali ispad neke neurološke funkcije - kaže profesor i navodi najčešće simptome moždanog udara: poremećaj govora iskrivljenost lica slabost nekog ekstremiteta, odnosno jedne polovine tela najčešće trnjenje jedne polovine tela
- Ako primetimo ovakve simptome, posebno kada oni nastaju iz, da kažemo, punog zdravlja, znači kod osobe koja je prethodno bila dobro, odmah se moramo javiti u hitnu službu, jer je vreme ključno. Važno je da ti ljudi dođu u terapijskom prozoru od četiri i po sata za primenu terapije koje rekanalizuju. Za neke druge metode je to nešto malo duže, ali je važno što pre se javiti javiti, jer, što pre otpušimo krvni sud, ishod kod ovih pacijenata je značajno bolji - ističe profesor Mijajlović za RTS.
Prevencija
Rizik od moždanog udara se može značajno smanjiti redovnim uzimanjem propisane terapije, kontrolom krvnog pritiska i šećera, održavanjem telesne težine, prestankom pušenja i dovoljnom hidratacijom. Prevencija i rano prepoznavanje simptoma su ključni za smanjenje smrtnosti i invaliditeta zbog moždanog udara.
