Zašto je rana detekcija bitna
Rana detekcija raka dojke značajno povećava šanse za izlečenje. Skrining i mamografija su ključni alati za rano otkrivanje karcinoma dojke. Skrining smanjuje smrtnost i omogućava da se kancer otkrije u ranom stadijumu, kada je izlečiv. Mamografija je zlatni standard za skrining dojke i može da uoči promene manje od 5 milimetara.
Skrining i statistika
Razvijen skrining doveo je do značajnog pada smrtnosti od raka dojke. U zemljama sa dobro organizovanim skriningom preživljavanje je znatno duže, dok se u Srbiji često kancer otkrije kasno, kada je veći od 2 centimetra. Potrebno je proširiti dostupnost skrininga i podići svest o mamografiji i ranom otkrivanju raka dojke.
Kako delovati na rizik
Primarna prevencija može smanjiti obolevanje delimično. Promene u reproduktivnim obrascima, gojaznost, rani početak menstruacije i konzumacija alkohola utiču na rizik. Zdravi stilovi života, smanjenje telesne težine i izbegavanje nepotrebne hormonske terapije mogu pomoći u prevenciji raka dojke.
- Ono na šta ne može skrining da utiče jeste obolevanje. Skrining podrazumeva sprovođenje određenih testova sa ciljem da se u određenoj populaciji otkrije rana bolest. U slučaju dojke, to je karcinom dojke, to je mamografija i ona nije idealan dijagnostički test. Naravno, ne postoji idealan dijagnostički test, ali je zlatni standard, i mamografijom može da se otkrije kancer čak i manji od 5 milimetara. Zato je ona zlatni standard. Na taj način se produžava, povećava se šansa za izlečenjem i kod rani detetktovanog karcinoma petogodišnje preživljavanje je veće od 95 odsto - objašnjava prim. dr Magdalena Radović.
- Mi smo 2022. godine bili prvi po umiranju od raka dojke i to je zato što se u Srbiji kod 70 odsto žena otkrije kancer kada je veći od 2 centimetra. Ono što može da se uradi, jeste skrening koji podrazumeva tu ranu detekciju kao vid sekundarne prevencije. Na taj način možemo da idemo u korak sa svetom. Činjenica je da žene u Srbiji ne vole da se pregledaju, činjenica je da se leče alternativnim metodama, ali ne može sve da se svede na ličnu odgovornost pacijenta, jer to nije baš uvek tako. Postoje ruralni krajevi gde nije dostupan lekar, postoje određene etničke strukture kojima nije dostupan pregled. Cilj je da se smanji smrtnost i cilj je da se žene pregledaju, da dođemo do svih njih - kaže primarijus dr Magdalena Radović.
- Kada je nulti klinički stadijum to je kada se nađe promena koja je karcinom "in situ". Šta to znači? To znači da su se ćelije promenile na mestu gde su, i da nisu uspele da probiju te zaštitne bazalne membrane koje imamo, i da dođu u kontakt sa organizmom. U tom slučaju, sa operacijom se potpuno rešava problem. Kada se nađe da karcinom iz nulte ide na prvi stadijum to su veličine koje su manje od 1 centimetra. I takve promene se otkrivaju skriningom - objasnila je dr Ivana Minić na panelu "Zdravlje žene: Ti si važna".
- U zapadnim zemljama gde je skrining razvijen, a mi smo od Švedske prepisivali, mamografija se radi na dve godine od 40. do 74. godine. Kad imamo mamografiju na 2 godine, naći ćete promenu koja je mala, i zbog toga njima 9 od 10 žena živi duže od 10 godina sa karcinomom dojke za razliku od nas. - Kod nas se karcinomi nalaze kada se već prošire i na žlezde, i imamo najveći procenat karcinoma dojke u četvrom kliničkom stadijumu, kada je već dao metastaze na udaljene organe. Rani karcinom dojke je potencijalno i izlečiva bolest ukoliko se preduzmu odgovarajući koraci lečenja na vreme. Metastatki karcinom dojke, o kojoj god da se radi biologiji, je neizlečiva bolest i nama je cilj prevesti je u hronicitet. Između te dve stvari - izlečivosti i neizlečivosti, ogromna je razlika, a sve je stvar kad će da se dijagnostikuje karcinom - objasnila je doktorka Ivana Minić.
