Prevencija i rani znakovi demencije

Demencija se najbolje sprečava već od detinjstva kroz zdravu ishranu, fizičku aktivnost i stalno učenje novih znanja. Mentalna stimulacija i nove veštine su važnije od rutinskih zadataka poput ukrštenica. Za zdravlje mozga od velikog značaja je kvalitetan san; poremećaj sna, posebno buđenje između pola četiri i pola šest, može narušiti REM fazu i povećati rizik od problema sa pamćenjem.

Razvoj demencije i simptomi

Proces najčešće počinje gubitkom skorijih sećanja, poteškoćama sa logičkim razmišljanjem, donošenjem odluka i nalaženjem pravih reči. Kasnije javljaju se dešavanja kao što su udaljavanje od kuće bez mogućnosti povratka, otežano obavljanje svakodnevnih poslova, problemi sa novcem i plaćanjem računa. Alchajmer čini 60 do 70 odsto zabeleženih slučajeva, ali stvarni broj obolelih je veći.

- Osim Alchajmerove demencije imamo i druge vrste demencija koje ne počinju odmah sa procesom zaboravljanja, prvo kratkoročnog, a onda u daljem toku gubitka dugoročne memorije. Postoji i frontotemporalna demencija, koja je u javnosti je vezana za glumca Brusa Vilisa, koja ne počinje procesom zaboravljanja, već problemima sa govornom komunikacijom, kako je objavila njegova supruga 2022. godine - napominje profesor Branko Đurović.

Uloga hipokampusa i amigdale

Glavne strukture umešane u rani gubitak pamćenja su hipokampus i amigdala. Hipokampus upravlja kratkoročnom memorijom i prostornom orijentacijom, dok amigdala procesuira emocije i pojačava pamćenje događaja sa jakim emotivnim nabojem.

- Kada je u pitanju sam proces zaboravljanja, ako se setimo nečega što smo zaboravili unutar 24 sata, stručnjaci koji se bave tom problematikom, kažu da nije problem, ali ako ne možemo da se setimo i posle 24 sata, onda je moguće da takvi pacijenti budu u problemu - kaže profesor Đurović.

- One se nalaze u dubini slepoočnog režnja. Hipokampus je centar za kratkoročnu memoriju, centar za prostornu orijentaciju i za kontrolu efekata hroničnog stresa. Druga, amigdala, nalazi se odmah uz hipokampus i ona predstavlja centar za emociju - objašnjava profesor.

Šta pomaže i prevencija

Stvaranju novih neurona i veza unutar hipokampusa doprinosi redovna fizička aktivnost, učenje novih veština i sticanje novih znanja. Biomarkeri u krvi mogu pomoći da se identifikuju osobe sa većim rizikom za demenciju u narednih 10–15 godina, pa prevencija treba da bude usmerena na njih.

- Mnogi se hvale da redovno rešavaju ukrštenice. To jeste dobro, ali to je rutinska procedura. Mozak, odnosno hipokampus jedan i drugi, traži novo znanje, ne ono što predstavlja dnevnu rutinu i što se ponavlja iz dana u dan - naglašava dr Đurović i dodaje da porebno istovremeno biti fizički i mentalno aktivan i održavati socijalne kontakte kako bi smo stvorili nuvu mrežu naurona.

Osnovni stubovi prevencije su zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i kvalitetan san, uz praćenje kardiovaskularnih faktora rizika kao što su hipertenzija, povišene masnoće i šećer u krvi.