Vrste povreda ramena i nadlaktice
Dr Rade Mićić navodi da se povrede ramena i nadlaktice dele prema vrsti pogođenog tkiva. Mekotkivne povrede uključuju oštećenja kože, potkožnog tkiva, mišića, tetiva, ligamenata, nerava, krvnih sudova i burzi. Zglobne povrede obuhvataju iščašenja glenohumeralnog, akromioklavikularnog i sternoklavikularnog zgloba, kao i labralne lezije. Koštane povrede se odnose na prelome nadlakatne kosti, ključne kosti i lopatice. Prema rečima dr Mićića, često se sreću iščašenja ramena i prelomi nadlaktne kosti. Zbog svoje pokretljivosti, zglob ramena je sklon nestabilnosti i iščašenjima.
Kako dolazi do iščašenja ramena?
Do iščašenja ramena najčešće dolazi usled padova na ispruženu ruku, posebno kod starijih osoba i dece ili tokom sportske aktivnosti. Kontaktni sportovi kao što su fudbal i ragbi, direktni udarci pri podizanju težih tereta ili nagli trzaji takođe su važni uzroci. Hronična nestabilnost ramena može se javiti kod osoba koje su već doživele iščašenje. Zbog urođene hipermobilnosti ligamenata, epileptičnih napada ili strujnog udara, može doći do luksacija.
Prepoznavanje simptoma iščašenja ramena
Simptomi uključuju jak bol immedijatno nakon povrede, gubitak funkcije ruke, specifičan položaj ruke koja izgleda kao da visi, kao i otok i deformitet ramena. Ponekad pritisak na nerve može izazvati trnjenje ruke i prstiju.
Šta raditi u slučaju iščašenja?
Dr Mićić napominje da nikako ne treba pokušavati da se rame vrati na mesto kod sumnje na iščašenje, jer to može dovesti do ozbiljnih neurovaskularnih oštećenja. Ruka treba biti imobilisana i odmah je potrebno potražiti medicinsku pomoć.
Tretman iščašenog ramena
Po dolasku pacijenta u bolnicu, neophodno je uraditi hitnu repoziciju zgloba uz procenu neurovaskularnog statusa. Metode repozicije kao što su Hipokratova, Kocherova i Milchova tehnika koriste se u kratkotrajnoj anesteziji, što je bezbolno za pacijenta. Nakon repozicije, rame se immobilizuje na 2 do 3 nedelje, a zatim se pristupa intenzivnoj fizikalnoj terapiji za jačanje mišića i povećanje obima pokreta.
Osobe koje su podložne ponavljanim luksacijama, hroničnim nestabilnostima ili oštećenju zgloba mogu zahtevati hirurško lečenje. Dr Mićić ističe da mladi sportisti nose veći rizik od ponovnog iščašenja, te da je pravilna rehabilitacija i ojačavanje ključ za sprečavanje ponovnih povreda.
