Nova studija otkriva ključne simptome

Analiza podataka više od 5.800 učesnika iz studije Vajthol II, sa prosečnom životnom dobi 55 godina, pokazala je vezu između depresije u srednjim godinama i kasnije pojave demencije. Depresija u srednjim godinama i demencija su povezani, ali rizik nije jednako raspoređen među svim simptomima depresije.

Depresija, demencija i simptomi su praćeni 25 godina; simptomi su procenjivani 1997–1999. Učesnici sa pet ili više simptoma depresije imali su 27 odsto veći rizik od demencije. Ipak, većinu tog povećanja objašnjavao je mali broj specifičnih simptoma.

Šest simptoma depresije povezanih sa većim rizikom od demencije su: teškoće sa koncentracijom, gubitak samopouzdanja, osećaj nervoze i stalne napetosti, nemogućnost suočavanja sa problemima, nedostatak topline i naklonosti prema drugima i nezadovoljstvo načinom obavljanja zadataka. Fokus na ove simptome može pomoći u ranom otkrivanju rizika.

"Rizik od 27 odsto potvrđuje da je depresija u srednjim godinama povezana sa demencijom mnogo godina kasnije, ali sam po sebi ne govori celu priču. Važno je da ovo ukupno povećanje nije bilo ravnomerno raspoređeno po svim depresivnim simptomima. Kada smo pažljivije pogledali, otkrili smo da je povećani rizik bio uzrokovan malim podskupom simptoma, a ne depresijom kao jednom dijagnozom" - kaže dr Filip Frank, viši naučni saradnik na Odeljenju za psihijatriju na Univerzitetskom koledžu u Londonu i glavni autor ove studije.

Dalja analiza pokazala je da su gubitak samopouzdanja i nemogućnost suočavanja sa problemima povezani sa skoro 50 odsto većim rizikom od demencije, što sugeriše da određeni simptomi depresije daju jače signale rizika za demenciju.

"Kada pacijenti govore o stvarima poput gubitka samopouzdanja ili problema sa koncentracijom - dva specifična simptoma koje je ova studija identifikovala, ne mislim na to samo kao na emocionalne simptome. Mislim na njih kao na signale da sam mozak možda ne funkcioniše najbolje."

"Ova studija pojačava tu ideju i podseća nas da ono što se dešava u mozgu u srednjim godinama može biti važno mnogo godina kasnije. Činjenica da su istraživači pratili učesnike više od 2 decenije čini ove nalaze posebno ubedljivim"

Autori preporučuju da kliničari prilikom procene depresije u srednjim godinama obraćaju posebnu pažnju na specifične simptome poput gubitka samopouzdanja, poteškoća u suočavanju i slabijih društvenih veza, jer ti simptomi mogu ukazivati na povećan rizik od demencije i zahtevaju usmerenu podršku za zdravlje mozga.