Ko je u riziku
Osobe sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, porodičnom istorijom otkazivanja bubrega i osobe starije od 60 godina su u većem riziku od bolesti bubrega. Redovna kontrola bubrega preporučljiva je za populacije sa povećanim rizikom.
- Osobe sa bolešću bubrega obično ne osećaju simptome sve do veoma kasnih faza, kada bubrezi otkazuju ili kada postoje velike količine proteina u urinu. To je jedan od razloga zašto samo 10 odsto ljudi sa hroničnom bolešću bubrega zna da je imaju - kaže dr Vasaloti.
Testovi za bolest bubrega
Bolest bubrega potvrđuje se dva jednostavna testa: Procenjena brzina glomerularne filtracije (eGFR) koji procenjuje rad bubrega i odnos albumin-kreatinin u urinu (uACR) koji meri albumin (protein) i kreatinin. Testovi eGFR i uACR otkrivaju smanjenje funkcije bubrega i proteinuriju.
Glavni simptomi bolesti bubrega
Umor i problemi sa koncentracijom mogu ukazivati na smanjenu funkciju bubrega. Poremećaj sna često prati bolest bubrega. Suva i svrab kože javljaju se kada bubrezi ne održavaju ravnotežu minerala. Češće mokrenje, naročito noću, može biti znak bubrežne bolesti. Krv u urinu i penušavi urin govore o oštećenju filtera i prisustvu proteina u urinu. Upornost otečenosti oko očiju i oticanje zglobova i stopala signaliziraju retenciju tečnosti. Gubitak apetita i mišićni grčevi mogu biti posledica nakupljanja toksina i disbalansa elektrolita.
Simptomi zbog kojih treba proveriti urin: Neliječena urinarna infekcija može da dovede do zapaljenja bubrega.
