Donor sperme sa opasnom genetskom mutacijom

Velika međunarodna istraga otkrila je da je donor sperme s genetskom mutacijom, koja znatno povećava rizik od raka, postao otac najmanje 197 djece širom Evrope. Seme tog donora distribuirala je banka sperme iz Danske, a genetski materijal poslat je i u kliniku na KiM pa je time i Srbija među zemljama primalaca.

Stručnjaci upozoravaju na dva glavna problema: neotkrivenu genetsku mutaciju i prevelik broj djece začetih od jednog donora. Različite regulative zemalja dovele su do situacije da jedan donor može začeti mnogo porodica, dok Srbija ima restriktivniji pristup.

Procedure banaka sperme i genetski skrining se razlikuju, a standardno testiranje isključuje veliki broj nasljednih bolesti. Međutim, ispitivanje onkogenih mutacija nije uobičajeno.

- Ovo jeste tragičan primer koji je uticao na sve nas i naveo na razmišljanje o posledicama ovako nečega. Prvi problem je neotkrivanje mutacije. Drugi problem je broj dece začetih od jednog davaoca što je medicinski potpuno neprihvatljivo - kaže ginekolog, prof. dr Aleksandar Ljubić.

- Postoje direktive EU koje svaka zemlja članica i kandidati prate. Bezbednost je jedan od glavnih uslova. Kontroliše se veoma širok spektar infektivnih bolesti za sve davaoce i neki nivo genetskih mutacija što te ljude diskvalifikuje kao davaoce - objašnjava prof. dr Aleksandar Ljubić.

- Najveći broj standardnih parametara podrazumeva testiranje na autonomno-recesivne ili bolesti koje se mogu javiti kasnije u životu, i koje nemaju veze samo sa tumorima, već i sa drugim poremećajima. To je jedan spektar od 40 pa do 300 bolesti koje se isključuju kod pojedinih banaka - ističe prof. Ljubić.

- Sigurno je da će ovakav slučaj promeniti praksu - smatra Ljubić.

- Ukoliko u porodici nije postojalo oboljenje, i osoba je u tom momentu zdrava, ne može se pretpostaviti da nosi ovakav gen, odnosno morala bi da se urade genetička ispitivanja - kaže doktorka Maja Stojiljković iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

- Važno je napomenuti da postoje preporuke da sami donori, primaoci usluge, a i potomstvo urade genetske provere - objašnjava Stojiljkovićeva