Nova studija otkriva rizike meditacije
Meditacija je postala široko primenjivana praksa za smanjenje stresa i unapređenje mentalnog zdravlja. Procene pokazuju da je 2022. u SAD meditaciju koristilo oko 60,5 miliona ljudi (18,3% odrasle populacije). Ipak, meditacija i neželjeni efekti su sve češća tema istraživanja.
Šta je istraživanje pokazalo
Tim sa Univerziteta u Melburnu ispitao je skoro 900 odraslih koji meditiraju kako bi procenio učestalost neželjenih efekata. Skoro 60% ispitanika prijavilo je bar jedan neželjeni efekat sa liste simptoma. Otprilike 30% navelo je izazovne ili uznemirujuće efekte, a oko 9% prijavilo je efekte koji su izazvali funkcionalno oštećenje. Istraživanje takođe ukazuje da su meditacija i neželjeni efekti češći kod osoba koje su nedavno imale simptome mentalnog zdravlja, kao i kod onih koji su pohađali intenzivne rezidencijalne meditativne retrite.
Vrste neželjenih efekata i preporuke
Neželjeni efekti uključuju napade panike, vraćanje traumatskih sećanja, osećaj depersonalizacije i disocijacije. Autori ukazuju na važnost informisanog pristanka i boljeg razgovora između kliničara i meditanata. "Ova vrsta istraživanja se sprovodi na samom početku razvoja bilo kog novog programa intervencije lečenja. I, iz raznih složenih razloga, posebno sa programima zasnovanim na pažnji, ova vrsta istraživanja do sada nije sprovedena - rekao je prof. dr Nikolas Van Dam, klinički psiholog i vanredni profesor na Melburnskoj školi psiholoških nauka Univerziteta u Melburnu."
"Kada je reč o karakterizaciji neželjenih efekata, "đavo je u detaljima", što znači da način na koji istraživač pita o neželjenim efektima utiče na rezultujuće odgovore. Na primer, neželjeni efekti se često postavljaju kao otvoreno pitanje, poznato i kao spontano prijavljivanje. Ali ponekad ispitanici ne znaju da li njihovo iskustvo treba smatrati neželjenim i možda ga neće pomenuti - objasnio je prof. dr Van Dam."
"Naši zaključci ne znače da ljudi treba da budu uplašeni ili da ljudi ne treba da pokušavaju meditaciju. Zapravo, mislimo da bi trebalo bolje da obavljamo posao pružanja informisanog pristanka na meditaciju - rekao je prof. dr Van Dam."
"U meditaciji se taj razgovor često propušta. Moramo pronaći način da vodimo taj razgovor i da se snađemo u tom prostoru - istakao je prof. dr Van Dam."
"Ove prakse nisu za svakoga. Ako ne funkcionišu, to nije nužno zato što osoba radi nešto pogrešno. Možda je to zato što jednostavno nije dobro - zaključio je prof. dr Van Dam."
