Svetski dan mentalnog zdravlja
Ove godine Svetski dan mentalnog zdravlja 10. oktobra obeležava se pod sloganom "Pristupačnost usluga mentalnog zdravlja u katastrofama i vanrednim situacijama". Prema podacima SZO, gotovo svi izloženi vanrednim događajima doživljavaju značajan psihološki stres, a u situacijama teških masovnih stradanja i ratnih dejstava kod svake pete osobe razvijaju se simptomi mentalnih poremećaja.
Reakcije i simptomi
Osobe pogođene katastrofama često iskuse intenzivne emocije: anksioznost, tugu, bes, dezorijentisanost i preplavljenost. Mogu se javiti repetitivna sećanja, poremećaji sna, promena apetita, ubrzan rad srca, pojačano znojenje, problemi sa koncentracijom i poresmećaji u socijalnim odnosima. Fizički simptomi uključuju glavobolju, vrtoglavicu, mučninu i bol u grudima.
Kako ubrzati oporavak
Većina ljudi vremenom razvije otpornost, ali za brži oporavak preporučuje se: dati sebi dovoljno vremena, tražiti podršku porodice i prijatelja, izraziti iskustvo razgovorom ili pisanjem, uključiti se u grupnu podršku, vratiti zdrave navike ishrane i sna, izbegavati alkohol i duvan, održavati dnevne rutine i odlagati velike životne odluke kada je moguće. Ako patnja postane intenzivna i stalna, treba potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
Preporuke za pružaoce pomoći
Pri pružanju psihosocijalne podrške važni su povećanje osećaja sigurnosti, jasno informisanje o dostupnim uslugama, obuka za tehnike opuštanja, osnaživanje socijalne mreže i unapređenje samopouzdanja. Održavanje nade i fokus na praktične korake doprinosi boljim ishodima.
Multisektorski pristup
Međunarodne preporuke naglašavaju potrebu za sveobuhvatnim planovima, procenom rizika, zaštitom najosetljivijih grupa i koordinacijom usluga. SZO i globalne inicijative pozivaju na investiranje u dostupne usluge mentalnog zdravlja u zajednici do 2030. godine.
