Digitalna dijagnostika i ranije otkrivanje

Srčana slabost sve više pogađa populaciju i danas se liječenje oslanja ne samo na lijekove nego i na precizne podatke i digitalne alate. Novi softver razvijen u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine povezuje laboratorijske nalaze, ehokardiografske podatke, NT-proBNP i EKG, što omogućava raniju dijagnostiku i praćenje pacijenata u realnom vremenu.

Ovaj pristup poboljšava identifikaciju HFpEF i simptoma srčane slabosti, pa se pogoršanje prepoznaje prije nego što postane klinički očigledno. Procjenjuje se da više od 120.000 osoba u Srbiji ima srčanu slabost, dok globalno preko 64 miliona ljudi živi sa tim sindromom.

- Razvijen je sistem za podršku kliničkom odlučivanju koji pomaže lekarima u prepoznavanju i dijagnostikovanju srčane slabosti sa očuvanom ejekcionom frakcijom (HFpEF). Softver se zasniva na preporukama Evropskog udruženja kardiologa i koristi parametre koji se rutinski mere, morfološke i funkcionalne ehokardiografske pokazatelje, nivo biomarkera NT-proBNP i podatke sa EKG-a (posebno prisustvo atrijalne fibrilacije) - objašnjava prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

Simptomi srčane slabosti često su nespecifični: umor, nedostatak snage i daha, gušenje, bol u grudima, vrtoglavica. Rano otkrivanje srčane slabosti je ključno za bolje ishode i smanjenje mortaliteta.

- Time se značajno olakšava dijagnostika i omogućava ranije uvođenje terapije koja menja tok bolesti - kaže prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, i dodaje da je ova metoda razvijena u saradnji sa inženjerom Goranom Remerom, koji više od 30 godina prilagođava bolnički sistem potrebama lekara i pacijenata, ali i uz podršku prof. dr Aleksandra Redžeka i prof. dr Milovana Petrovića, koji su kao direktori uvek podržavali ovakve inovacije.

- Prema savremenim smernicama, terapijski pristup obuhvata kombinaciju lekova koji dokazano poboljšavaju prognozu pacijenata, ACE inhibitore, ARB, ARNI, beta-blokatore, MRA, kao i SGLT2 inhibitore, koji predstavljaju najznačajniji terapijski napredak poslednje decenije. Ova grupa lekova, pored snižavanja nivoa glukoze u krvi, pozitivno utiče i na hemodinamiku, funkciju bubrega, smanjenje zapaljenja i oksidativnog stresa, što se odražava kroz smanjenje mortaliteta i hospitalizacija kod obolelih od srčane slabosti – ističe prof. dr Stojšić Milosavljević.

- Vremenom su se tegobe pogoršavale, radio sam stresan posao, često putovao, ishrana mi nije bila uredna, dobio sam i povišen šećer u krvi, a sa njim i višak kilograma. U jednom trenutku puls mi je bio oko 110, pritisak 180/110 - priseća se Lenđel.

- Dobio sam terapiju novim lekom koji reguliše nivo šećera u krvi, ali povoljno deluje i na srce i na funkciju bubrega, i ubrzo sam osetio promenu. Mogao sam da vozim, da budem koncentrisan i da radim svoj posao koji je veoma zahtevan. Tokom narednih meseci stanje mi se potpuno stabilizovalo. Postepeno sam izgubio 35 kilograma, šećer se vratio u normalu (oko 5 mmol/L), puls se smirio na 70 do 80, a pritisak na 120 do 130/80. Danas živim kao potpuno zdrav čovek, mogu da trčim, plivam, izdržim fizički napor i ne reagujem više na stres kao ranije - ispričao je Laslo Lendjel (50) iz Bečeja.