Šta se dešava pred smrt
Smrt se konstatuje kada pacijent prestane da diše, srce stane i svest nepovratno nestane. Prije nego što nastupe poslednji trenuci, tijelo se postepeno usporava: ljudi su umorniji, više spavaju i jedu i piju manje jer sistem za varenje počinje da se gasi. Zbog smanjenog apetita često nastaje ketoza pa dolazi do značajnog gubitka težine. Svi ovi znaci se postepeno pogoršavaju dok ne dođe do zastoja disanja i cirkulacije.
Prelazna faza
Tokom prelazne faze pacijenti mogu trebati veću pomoć pri svakodnevnim aktivnostima i imati poteškoće da prate razgovor zbog izrazitog umora. Kod osoba sa demencijom ili Parkinsonovom bolešću ova faza može biti manje očigledna jer simptomi preklapaju osnovnu bolest.
Kratki znaci oporavka
Kod oko trećine pacijenata tada se dešava "oživljavanje i oni će doživeti iznenadni nalet mentalne jasnoće pre nego što umru. Na kratko vreme, što može da bude nekoliko minuta, sati, ponekad i dana, pacijenti se vraćaju "normalnom" stanju, a čak mogu početi da pokazuju i znake oporavka, iako nije u potpunosti shvaćeno zašto se to dešava.
Promena u disanju
Poslednja primetna promena u procesu umiranja je obrazac disanja poznat kao Čejn-Stoksovo disanje: niz brzih udisaja praćen dugačkim periodima bez daha. - Na kraju, disanje i otkucaji srca prestaju, a zatim i mozak. To je obično veoma miran proces - objasnila je doktorka Holms.
Palijativna nega
Palijativna nega je fokusirana na život, a ne samo na umiranje. - Ovo može biti posebno korisno za ljude koji već umiru ili su u procesu gubitka voljene osobe. Jedan od najvažnijih delova nege na kraju života jeste pomoć ljudima i njihovim porodicama da se suoče sa tim. Svako je drugačiji na svom putu ka smrti, ali uloga palijativne nege je da upravlja simptomima i podstakne ljude da prave planove - rekla je doktorka Sara Holms.
