Izazovna dijagnoza autoimunih bolesti
Dijagnoza autoimunih bolesti može biti kompleksna. Iako su autoimune bolesti specifične, znakovi mogu podsećati na simptome drugih zdravstvenih stanja. Zbog toga, precizna dijagnoza zahteva višestepeni pristup, koji uključuje fizički pregled i različite laboratorijske analize.
Vrste autoimunih bolesti
Ima više od 80 poznatih autoimunih bolesti. Dok istraživači još uvek istražuju uzroke, sumnja se da genetski i ekološki faktori igraju ključnu ulogu. Autoimune bolesti utiču na različite delove tela, uključujući krvne sudove, zglobove, kožu i endokrine žlezde. Primera radi, alopecija areata, reumatoidni artritis, lupus, dijabetes tip 1 i multipla skleroza su samo neki od tipičnih poremećaja uzrokovanih autoimunim reakcijama.
Uzroci autoimunih bolesti
Imunološki sistem štiti telo od infekcija, ali kod autoimunih bolesti dolazi do greške—imuni sistem napada zdrave ćelije. Iako uzroci nisu u potpunosti jasni, specifične kombinacije rizika, kao što su pol, porodična istorija, ekološka izloženost i etnicitet, mogu doprinijeti razvoju ovih bolesti.
Simptomi koji se javljaju kod autoimunih bolesti
Simptomi se variraju i mogu obuhvatati umor, groznicu, bolove u mišićima te kožne probleme. Dijagnoza se može otežati zbog sličnosti simptoma sa drugim poremećajima. Uključuje fizičke preglede, kao i niz laboratorijskih testova.
