Šta je bubrežna hipertenzija?
Bubrežna hipertenzija, poznata i kao renovaskularna hipertenzija, predstavlja visok krvni pritisak uzrokovan suženjem arterija koje snabdevaju bubreg. Ovo stanje može biti posledica raznih uzroka, a često je praćeno anemijom.
Kako bubrežna hipertenzija utiče na organizam?
Sužavanje bubrežnih arterija smanjuje protok krvi do bubrega, što rezultira aktivacijom hormona i sistema koji regulišu krvni pritisak, poznatim kao renin-angiotenzin-aldosteronski sistem (RAAS). Ovaj mehanizam može dovesti do sekundarne hipertenzije, koja se ne može kontrolisati konvencionalnim lekovima.
Simptomi bubrežne hipertenzije
Bubrežna hipertenzija često ne pokazuje simptome sve dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija. Ipak, neki znaci uključuju visok krvni pritisak početkom ili nakon 50. godine, iznenadni porast pritiska, kao i ozbiljne srčane probleme.
Uzroci i komplikacije
Glavni uzrok bubrežne hipertenzije je stenoza bubrežne arterije, ali i druge bolesti, poput vaskulitisa ili tumora, mogu doprineti razvoju ovog stanja. Nelečeni, visok krvni pritisak može izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući bolesti srca i bubrega.
Dijagnoza bubrežne hipertenzije
Dijagnoza zahteva kombinaciju fizičkog pregleda, medicinske istorije i dijagnostičkih testova, uključujući analize krvi i ultrazvuk bubrega. Ova procedura može pomoći lekarima da utvrde uzrok i težinu stanja.
Kako se leči bubrežna hipertenzija?
Lečenje obično uključuje upotrebu specifičnih lekova za snižavanje pritiska, kao što su ACE inhibitori i ARB. U nekim slučajevima, može biti potrebna angioplastika ili čak operacija, zavisno od održivosti terapije i specifičnih stanja pacijenta.
Može li se bubrežna hipertenzija izlečiti?
Bubrežna hipertenzija može se uspešno lečiti, uz odgovarajući pristup lekara. Pravilno pridržavanje terapije i zdravih životnih navika može značajno pomoći u kontroli krvnog pritiska.
