Uloga tireoglobulina u dijagnostici karcinoma štitne žlezde
Određivanje tireoglobulina kao tumorskog markera ima veliku važnost u dijagnostici karcinoma štitne žlezde. Povišene vrednosti ovoga proteina mogu ukazivati na razne bolesti štitnjače. Tireoglobulin se posebno koristi kao marker za papilarni i folikularni karcinom štitne žlezde, jer se nakon operativnog odstranjenja štitne žlezde ne proizvodi više, te svaki porast iznad 10 ng/ml može značiti povratak bolesti.
Kako funkcioniše tireoglobulin postoperativno?
Zbog dugog poluživota, tireoglobulin ostaje u plazmi i smanjuje se postepeno, obično postajući nemerljiv za 2 do 3 meseca. Nestanak ovog proteina iz plazme pokazatelj je uspešnog lečenja, dok svako povećanje može signalizirati povratak bolesti, kako objašnjavaju stručnjaci.
Lažno niski rezultati tireoglobulina
Bitno je napomenuti da neki pacijenti proizvode antitireoglobulinska antitela koja mogu dovesti do lažno niskih rezultata. Zato je ključno uz tireoglobulin povremeno pratiti i nivo tih antitela, jer sama absolutna vrednost može biti obmanjujuća.
Vrste karcinoma štitne žlezde
Prema rečima doktora Igora Đurišića, postoje četiri tipa karcinoma štitne žlezde. Najčešći je papilarni karcinom, koji čini 80 do 85 procenata i ima najbolju prognozu. Sledeći je folikularni karcinom, koji predstavlja deset procenata slučajeva. Medularni karcinom se javlja u pet procenata i može biti nasledan, dok anaplastični karcinom, koji se pojavljuje u manje od 2% slučajeva, ima najlošiju prognozu.
Simptomi karcinoma štitne žlezde
Manifestacije karcinoma štitaste žlezde mogu varirati od potpunog odsustva simptoma do različitih tegoba, poput otežanog gutanja, bola u grlu koji se ne povlači, promuklosti, kao i prisutnosti izraženih žlezda na vratu. Pacijenti ponekad osećaju i težinu u grlu ili imaju poteškoća pri disanju.
