Šta je trombofilija i zašto nastaju krvni ugrušci

Trombofilija je stanje povećane sklonosti ka stvaranju krvnih ugrušaka. Krvni ugrušci mogu začepljivati vene ili arterije i izazvati ozbiljne komplikacije poput duboke venske tromboze, plućne embolije, srčanog ili moždanog udara. Trombofilija može biti stečena ili genetska, a ključni pojmovi su trombofilija, krvni ugrušci, D-dimer i duboka venska tromboza.

Vrste i uzroci

Stečena trombofilija nastaje zbog lijekova, bolesti ili načina života (antifosfolipidni sindrom). Genetska trombofilija uključuje faktore kao što su mutacija faktora V Lajden, protrombinska trombofilija, nedostatak proteina C, S, Z i antitrombina. Rizici uključuju gojaznost, trudnoću, pušenje, dugotrajnu nepokretnost, operacije i upotrebu estrogena.

Simptomi krvnih ugrušaka

Simptomi se razlikuju po organima: u mozgu glavobolja, napadi, problemi sa govorom; u srcu bol u grudima, kratak dah; u plućima brzo disanje, bol pri dubokom udisaju; u stomaku mučnina; u nozi otok, bol i toplota. D-dimer je marker koji ukazuje na razgradnju ugruška, ali sam D-dimer nije dovoljan za dijagnozu trombofilije.

- Posledica hiperkoagulativnosti krvi je stvaranje krvnih ugrušaka, što može biti fatalno - naglašava dr Ana Glišović: - Ishod zavisi od lokalizacije krvnog ugruška odnosno tromba – ako je formiran u venskom sistemu, može dovesti do duboke venske tromboze ili plućne embolije, dok u arterijskoj cirkulaciji može izazvati akutni infarkt miokarda (srčani udar) ili moždani udar. Sve su to životno ugrožavajuća stanja - ističe dr Glišović.

- Za nastanak tromba, osim hiperkoagulativnosti, neophodna su još dva faktora – oštećenje krvnog suda i usporen protok krvi. Zato je važno da osobe koje imaju porodičnu istoriju duboke venske tromboze izbegavaju dugotrajno sedenje, ne drže noge prekrštene i redovno se kreću, jer staza krvi može biti opasna - ističe dr Glišović.

- Simptomi su povezani s pojavom tromboze, a jedan od pokazatelja trombofilije može biti pojava ozbiljnih stanja kod mladih osoba. Ako neko mlađi od 40 ili 50 godina doživi infarkt miokarda, moždani udar ili plućnu emboliju, uvek postoji sumnja da je u osnovi tog stanja poremećaj koagulacije krvi - kaže doktorka.

- Postoje određeni faktori koagulacije koji se prate, a povezani su sa trombofilijama, poput vremena krvarenja, protrombinskog vremena, broja trombocita, antitrombina III, proteina C i S - objasnila je dr Glišović.

- Postoji antikoagulantna terapija, koja se može primenjivati i profilaktički ako postoje opravdani razlozi. Takođe, postoji antiagregaciona terapija, poput aspirina, koji može biti dodatak primarnoj terapiji. Kontrolni pregledi se obavljaju na šest do dvanaest meseci - objašnjava dr Glišović i navodi simptome koji ukazuju da se odmah treba obratiti lekaru: glavobolja umora malaksalosti neobjašnjivi bolovi u rukama, nogama ili stomaku.