Genetski podaci otkrivaju migracione puteve difterije
Genetski podaci iz časopisa New England Journal of Medicine ukazuju na to da se prenos difterije dogodio duž utvrđenih migracionih ruta ka Evropi, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti (ECDC). Mjere brzog reagovanja do kraja 2022. godine pomogle su u ublažavanju epidemije. Međutim, izveštaji iz 2025. godine otkrivaju da je jedan od sojeva bakterija povezan s novim slučajevima u regionu, što direktno pogađa ranjive grupe, uključujući beskućnike.
Šta je difterija?
Difterija je ozbiljna zarazna bolest uzrokovana bakterijama Corynebacterium diphtheriae i Corynebacterium ulcerans. Ova bolest izaziva respiratorne i kožne simptome, najčešće zahvatajući krajnike, ždrelo i nos. Oboljenje može biti posebno opasno za novorođenčad i malu decu. Na površini zahvaćenih delova mogu se pojaviti krpaste promene, a dugotrajni efekti mogu uključivati paralizu centralnih i perifernih nerava.
Načini prenosa i simptomi
Bolest se prenosi kontaktom s obolelima ili zaraženim ličnostima. Inkubacija traje od 2 do 5 dana, a osoba je zarazna obično dve nedelje. U 5 do 10% slučajeva, bolest može završiti smrtnim ishodom, a nevakcinisana deca i odrasli su takođe u velikom riziku.
Trendovi u Evropi
Prema izveštajima ECDC, difterija je retka u evropskom regionu, ali je vakcinacija značajno smanjila broj slučajeva. U periodu od 2016. do 2020. u EU je prosečno prijavljivano 27 slučajeva godišnje, dok je taj broj porastao na 320 slučajeva u 2022. godini, najviše sa kožnim oblikom bolesti. Između 2022. i 2025. godine, deset osoba je umrlo od ovog oboljenja u EU.
Projekcija i prevencija
U studiji objavljenoj u New England Journal of Medicine, analizirano je 363 izolata difterije, što je ukazalo na visoku genetsku sličnost između sojeva tokom epidemije. Takođe, 169 novih slučajeva prijavljeno je u šest evropskih zemalja u 2023. godini, a zaraženi su pored migranata uključivali i beskućnike, kao i osobe s problemima zavisnosti.
Prevencija i vakcinacija
Difterija se može dijagnostikovati laboratorijskim testovima, a lečenje zahteva primenu antitoksina i antibiotika. Postoji efikasna vakcina protiv difterije, a masovna imunizacija je značajno smanjila incidenciju bolesti. U Srbiji, vakcinacija se sprovodi kod beba kroz kombinovane vakcine za difteriju, tetanus i veliki kašalj, uz specifičan raspored revakcinacija u prvim godinama života.
