Vrućina, nasilje i mozak
Godinama se u sudskoj medicini uočava veza između toplijih perioda i porasta nasilničkog ponašanja. Vrućina utiče na fiziologiju i raspoloženje, pa visoke temperature povećavaju agresivnost i nervozu. Povišena temperatura ubrzava rad srca i druge telesne reakcije koje mogu doprineti većem broju konflikata i težih krivičnih dela.
- Kao mlada lekarka često sam dežurala u hitnoj službi i primetila da leti raste broj tuča i drugih oblika nasilja, pa smo morali češće da intervenišemo - priseća se dr Paunović.
Klimatske promjene i neurološke bolesti
Klimatske promjene i toplotni talasi pogoršavaju simptome mnogih neuroloških oboljenja: epilepsije, migrene, Alchajmerove bolesti, multiple skleroze i drugih. Hipotalamus, centar za termoregulaciju, teško podnosi ekstremnu vrelinu, a to pogađa rad mozga i prenos signala.
- Mozak je organ sa visokim metabolizmom i proizvodi sopstvenu toplotu, pa je ključno da telo, putem cirkulacije krvi, kontinuirano hladi mozak. Visoke spoljašnje temperature dodatno opterećuju mozak i mogu da naruše njegove funkcije - kaže prim. dr Paunović.
Vrućine, san i preporuke
Toplotni talasi remete san i dovode do kraćih i lošijih noćnih perioda odmora, što dalje utiče na raspoloženje i zdravlje mozga. Stručne preporuke uključuju izbegavanje izlaganja najsnažnijoj vrelini, boravak u klimatizovanim prostorima, adekvatnu hidraciju i prilagođavanje fizičke aktivnosti.
- Prva i osnovna mera je da se koliko god je moguće smanji izlaganje visokim temperaturama. To znači da se u najtoplijem delu dana boravi u klimatizovanim prostorima - kod kuće, na poslu ili u javnim prostorima - naglašava prim. dr Elizabet Paunović.
- Posebno treba da se vodi računa o deci, koja bi najbolje bilo da uopšte ne borave na suncu. Takođe je važan unos dovoljno tečnosti sobne temperature i da se fizička aktivnost svede na minimum kada su visoke temperature - dodaje dr Paunović.
