Šta je žalfija
Žalfija (Salvia officinalis) je lekovita biljka iz porodice nane, poznata po protivupalnim, antimikrobnim i antioksidativnim svojstvima. Žalfija se koristi kao začin i kao tradicionalni lek u mnogim kuhinjama i medicinskim primenama.
Sastav žalfije
Jedna kafena kašičica (0,7 g) mlevene žalfije sadrži oko 2 kalorije, 0,1 g proteina, 0,4 g ugljenih hidrata, 0,3 g masti i 0,3 g vlakana. Žalfija je poseban izvor vitamina K (oko 12 μg, 10% dnevne potrebe) i sadrži male količine gvožđa, vitamina B6, kalcijuma, mangana, magnezijuma, cinka i vitamina A, C i E. U žalfiji se nalaze i kafeinska, hlorogenska, ruzmarinska i elagična kiselina, kao i rutin.
Zdravstvene prednosti žalfije
Žalfija obiluje antioksidansima i polifenolima. Istraživanja pokazuju da žalfija može da smanji nivo šećera u krvi i HbA1c, da snizi LDL holesterol i povisi HDL. Žalfija podržava zdravlje mozga, usporava razgradnju acetilholina i može poboljšati pamćenje i kognitivne funkcije. Antimikrobna svojstva žalfije pomažu oralnom zdravlju smanjenjem plaka i borbom protiv bakterija i Candida. Tradicionalno se koristi za ublažavanje simptoma menopauze, naročito valunga i noćnog znojenja.
Upotreba i rizici
Žalfija se koristi sveža, sušena, kao čaj ili eterično ulje. Čaj se pravi prelivanjem jedne kafene kašike lista ključalom vodom, odstoji 10–15 minuta i pije se 2–3 puta dnevno. Preporučljivo je ograničiti unos čaja na 3–6 šoljica dnevno. Koncentrovano ulje i dodaci se ne preporučuju u trudnoći, dojenju ili kod dece. Neke sorte sadrže tujon koji u velikim količinama može biti neurotoksičan; 12 kapi ili više eteričnog ulja smatra se toksičnom dozom. Žalfija može sniziti šećer u krvi i imati sedativni efekat kod nekih osoba.
