Zašto žene imaju veći rizik od autoimunih bolesti
Multipla skleroza pogađa otprilike tri puta više žena nego muškaraca, a lupus oko devet puta više žena. Opšti trend pokazuje da žene snose veći teret autoimunih bolesti zbog kombinacije faktora: hormona, genetike, metabolizma, mikrobioma, izloženosti hemikalijama i stresnih iskustava.
- Baš kao i autoimunitet uopšte, složen je i multifaktorijalan - kaže doktorka Kristen Demoruel, vanredna profesorka reumatologije na Univerzitetu Kolorado Anšuc u Aurori, Kolorado.
Uloga polnih hormona
Polni hormoni snažno utiču na imuni sistem. Testosteron obično smanjuje imuni odgovor, dok estrogen pojačava reaktivnost imunog sistema.
- Na nivoima prisutnim kod zdravih muškaraca, testosteron teži da suzbije sposobnost imunih ćelija da se dele i da luče citokine, hemijske glasnike koji igraju ključnu ulogu u inflamatornom odgovoru na patogene - objašnjava doktorka Šenon Dan, vanredna profesorka imunologije na Univerzitetu u Torontu u Kanadi.
- Normalni nivoi estrogena koji cirkulišu u telu zdrave žene koja ima menstruaciju obično stimulišu imuni sistem. Estrogen pojačava odgovor T ćelija i proizvodnju antitela, a oba igraju ključnu ulogu u uništavanju "uljeza" - kaže prof. dr Dan.
Genetika i X hromozom
Žene imaju dva X hromozoma, a na X hromozomu se nalaze brojni geni povezani sa imunitetom, što može pojačati imuni odgovor.
- Ovi geni kodiraju proteine koji regulišu (i obično pojačavaju) imuni sistem. Dakle, ako imate dva X hromozoma (žene), to je kao dvostruki udarac. Ženska tela zapravo imaju način da "utišaju" ili inaktiviraju duplirane gene na drugom X hromozomu. Ali često, određeni broj imunih gena izbegava inaktivaciju - objašnjava dr Sonja Šarma, direktorka Centra za razlike zasnovane na polu u imunološkom sistemu u Institutu za imunologiju La Hoja u San Dijegu, Kalifornija.
Mikrobiom, ishrana i okolina
Crevni mikrobiom, metabolizam i ishrana utiču na imuni sistem i razlikuju se kod muškaraca i žena. Izloženost hemikalijama u kozmetici i proizvodima za negu može dodatno povećati rizik kod žena.
- Ti crevni mikroorganizmi pomažu imunim ćelijama da razlikuju štetne patogene od korisnih mikroba. Promene u sastavu mikrobioma mogu da izazovu upalu i potencijalno doprinesu razvoju autoimunih bolesti - navodi dr Demoruel.
Zaključak
Autoimune bolesti nastaju zbog složene mreže faktora. Razumevanje uloge hormona, X hromozoma, mikrobioma i životne sredine ključno je za prevenciju i bolje lečenje koje bi naročito koristilo ženama.
